Ka artificijelnosti

Pandemija 2020, kao zajedničko iskustvo bez presedana, naglasila je značaj stvaralačko-saznajnog karaktera i univerzalnih težnji čvorišta umetnosti i nauke. U vezi sa temom ove izložbe, uveliko prisutan, ali nepredviđenim okolnostima ubrzan prenos digitalnih podataka i prisilno oslanjanje na veštačku inteligenciju, pojačali su i učinili svakodnevnim međuzavisnički odnos ljudi i savremenih mašina. Tehno-pesimistički gledano, to utiče na pojačanu kontrolu i nadgledanje ljudskih delatnosti. Ali spajanjem sa umetnošću, nauka uspeva ne samo da prevaziđe samodovoljnost već i da postane samosvesna mogućih instrumentalizacija.

AI Lab je efekat povezivanja infrastruktura − idividua, ali i institucije umetnosti i nauke − sa ciljem da se i jedni i drugi osnaže u stvaralačkom i kritičkom promišljanju, osluškivanju i ponovnom zamišljanju − navedenih društvenih praksi u preobražaju − statusa i funkcije mašinskog učenja i veštačke inteligencije.

Izbor umetnika zastupa razmatranje sveprisutnog digitalnog prenosa sopstva sa fokusom na: biologiji (Viktorija Vesna), religiji (Kristina Tica), ekstraktivizmu znanja (Vladan Joler & Mateo Paskvineli) i nekomercijalnom stvaranju svetova sredstvima pozajmljenim iz gejminga (Filip Kostić), te vizuelizaciji, osluškivanju, atmosferičnosti i artikulaciji podataka kao rezultat a+s+cpn radionica u okviru platforme koju je osmislio CPN. Umesto da budu fetišizirani, mašinsko učenje i veštačka inteligencija razmatrani su i demistifikovani na način da umetnici i naučnici zauzimaju kritički stav prema trans-ljudskom zaokretu u svetu koji doživljava preobražaj, te vizuelizuju i artikulišu složenu međuzavisnost ljudi i mašina, i njihov uticaj na kulturu.

art+science lab predstavlja stvaralački pristup veštačkoj inteligenciji kao kritičkoj praksi, a publika je svedok napuštanja predmetno orijentisane kulture ka sistemsko orijentisanoj kulturi u kojoj se promena ne dešava od objekta već od načina na koji se objekti konstituišu (Jack Burnham, Systems Esthetics, 1968). Kurirati, voditi računa o čvorištu umetnosti i nauke, ovde podrazumeva publici omogućiti iskustvo stvaralačko-kritičkog sagledavanja upotrebe i efekta veštačke inteligencije.

Potencijali veštačke inteligencije i novijih tehnoloških paradigmi za sada su nesagledivi, ali iz optike kapitalizma nadgledanja Šošane Zubof (Shoshana Zuboff) i njene ontologije već regulišu, kontrolišu i eksploatišu ljudski život. art+science lab kojim je promovisano stvaralaštvo i kritičko promišljanja umetnika i naučnika opstaje kao element koji izaziva tehnološki progres i pruža otpor tehno-pozitivizmu i tehno-patrijarhatu koji nameće tehnologija kao ravnopravni učesnik u savremenom ekosistemu.

Maja_Ciric

Dr Maja Ćirić
Nagrađivana kustoskinja i kritičarka umetnosti sa iskustvom u vođenju i radu na internacionalnim projektima. Maja je kurirala bijenale Mediterranea 18, u Tirani (2017), i bila i kustoskinja (2007) i komesarka (2013) Paviljona Srbije na Bijenalu u Veneciji. U skorije vreme, održala je predavanja u Muzeju savremene umetnosti Val d Marn (fr. Musée d’Art Contemporain du Val-de-Marne − MAC VAL, 2017), u Centru Pompidu (fr. Centre Pompidou, 2018), i u Nacionalnom muzeju savremene umetnosti u Bukureštu (rum. Muzeul Național de Artă Contemporană al României-MNAC, 2018). Njeni najnoviji tekstovi mogu se naći u časopisima Obieg, Artforum, kao i u onlajn izdanju časopisa Artmargins.

AUTOR: dr Maja Ćirić, gostujuća kustoskinja

Related post

Projekat Bio Awaking želi da pomogne u razvoju mreže bio-umetnika širom Evrope i podstakne kreiranje bio-art instalacija korišćenjem uzoraka iz...

Atinski festival digitalne umetnosti, prva i najveća međunarodna platforma za digitalnu umetnost u Grčkoj, otvoren je 16. maja ADAF 2024:...

Pozivamo vas da se prijavite za učešće u projektu FASIH (Future Art Science Industrial Heritage), međunarodnom interdisciplinarnom projektu, kofinansiranom kroz...

Bio Art Forum, koji će se održati od 16. do 18. maja u Kreativnom distriktu, u Novom Sadu, okupiće umetnike,...

SR