Panel u Artgetu: Zemlja da (li) trpi?

U subotu, 28. oktobra, u galeriji Artget KCB-a održan je panel Zemlja da (li) trpi: Predeli Srbije između različitih koncepcija razvoja i društvene dobrobiti.

U razgovoru, koji je organizovan u okviru izložbe Mogućnosti predela, učestvovali su Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta, Zoran Erić, istoričar umetnosti, Andreja Tutundžić, pejzažni arhitekta. Moderiraju: Suzana Gavrilović i Milena Putnik.

Foto: Marko Risović

Tokom događaja, publika je imala priliku i da sluša fragmente rada Kiše drugačije padaju Dušice Dražić, Mirjane Dragosavljević i Tanje Šljivar, koji je dopunio priču o različitim čitanjima, tumačenjima i doživljajima predela.

Šta je predeo? Koliko je potrebno da urušimo predeo, a koliko treba vremena za njegovu regeneraciju? Koliko je emotivnog kapitala sadržano u slici jednog predela, a kolika je njegova vrednost sa stanovišta kapitalizma? Šta je neokolonijalizam predela? O značenju i mogućnostima koje nudi predeli na subotnjem panelu razgovaralo se iz perspektive inženjera šumarstva, istoričara umetnosti, pejzažnog arhitekte i umetnika, uz osvrt na ceo društveni i ekonomski kontekst savremenog trenutka.

Veliki zahvati u predelu i ekstraktivni pristup okruženju, kao rezervoaru materije za eksploataciju, stalno su pravdani potrebama društva i ulogom u širem razvojnom planu. U Srbiji je danas, usled promena društvenog sistema, ovakav pristup doveo do nastanka narušenih pejzaža. Dok posmatramo rezultate dosadašnjeg delovanja, vreme je za analizu do sada pretpostavljanih potreba društva i za traženje tačnije perspektive.

Related post

Centar za digitalnu radoznalost Fakulteta za medije i komunikacije, u saradnji sa CultureHub-om iz Njujorka, poziva vas na trodnevni eksperimentalni...

Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i Institut za istraživanje i razvoj veštačke inteligencije Srbije organizuju Međunarodnu...

„Mislim da je jedan od naših najvećih problema u savremenom dobu to što ne možemo da definišemo te nove vrste...

„Nasuprot današnjem vremenu koje nas, kako simbolički tako i fizički, guši, pritiska nam grudi, otežava nam govor i disanje, majčina...

SR