Program šestog izdanja art+science manifestacije u 2021. zasnovan je na kritičkom i kreativnom sagledavanju, čitanju i tumačenju vrednosti, sistema i mogućnosti veštačke inteligencije. Kao dominantna supertehnologija današnjice, veštačka inteligencija (AI) nesumnjivo boji naše živote i sve više utiče na okruženje u kome se nalazimo i na odluke koje donosimo. Njenim razvojem, analizom i primenom bave se na hiljade istraživača širom sveta koji znanja iz izrazito heterogenih disciplina i oblasti – kognitivne i neuro nauke, matematika, lingvistika, robotika, mašinsko učenje itd. – usmeravaju ka kreiranju nove tehnološke stvarnosti. U takvom stremljenju i ubrzanoj hiperprodukciji sadržaja, mnoga ključna pitanja i teme su preskočeni ili jednostavno apstrahovani, te je njihovo tumačenje prepušteno nekolicini onih koji su spremni na dublji, neposredni i nesputani dijalog.
Mogućnosti dijaloga u trećoj deceniji 21. veka dodatno su svedene na prozore naših call-aplikacija i AI-osnaženim algoritmima dok tehnološki primat neupitno povećava distancu između različitih slojeva društva i svoju primenu nalazi najpre zadovoljavajući partikularne, komercijalne i zatvorene interese srednjih i velikih sistema. U takvoj realnosti, dragoceni su primeri umetnika, naučnika, istraživača, preduzimača i velike industrije koji su radi da razmotre svoje pozicije, otvore svoje prostore i uključe se u neophodni razgovor o zajedničkoj budućnosti. Svi ovi svetovi, u krajnjem, imaju ljudsko lice, i sva ta lica – bez obzira na titule, pozicije, prestiž i priznanja koja nose i dobijaju – na kraju dana su svedena na svoju ljudskost. Vrućina koja nas pritiska, vazduh koji guši, požari ili poplave od kojih bežimo, tragične vesti iz Centralne Azije, Aljaske, Sibira, širom Balkana… koje nas zastrašuju i postavljaju znak pitanja nad svima nama, sve su to okviri naših života koji učitavaju potrebu za hitnom akcijom, uključivanjem svih raspoloživih resursa, i primenom znanja i tehnologija na jedini mogući i logičan – humani način.
Tehnologija je, srećom, ovaj put tu, i na ljudskoj s(a)vesti je isključiva odgovornost na koji način će biti upotrebljena. Tehnologija će, verovatno, jedina zauvek i ostati tu, ukoliko se naša kolektivna svest opredeli za drugačiji put. Možda je i poetska pravda da o mašinama jednog dana pevaju same mašine kada već oni koji su ih stvorili nisu mogli da pevaju i čuvaju svoju slobodu zajedno s njima. Tako bismo postali tek neki nejasni, daleki predak, neandertalac ili australopitekus poznog antropocena, nuspojavne faze našeg uspona i pada ka kome tako neodoljivo stremimo.
AUTOR: Dobrivoje Lale Erić
